Ukratko – EGR ventil dozvoljava da se određeni deo izduvnih gasova vrati nazad u cilindre u kojima inače sagoreva sveža smeša goriva i vazduha.
Ali ovo deluje potpuno nelogično!?
Naravno – međutim, povraćajem dela izduvnih gasova snižava se temperatura u cilindrima prilikom sagorevanja smeše, a time se redukuje stvaranje azotnih oksida (NOx). Ovi azotni oksidi su izuzetno štetni po naše zdravlje i to na više načina.
Inače, EGR na engleskom znači „Exhaust Gas Recirculation“. Na nemačkom ga nazivaju „Abgasrückführungsventil“ ili AGR.
Uglavnom, kada prevedemo – EGR ventil znači ventil za recirkulaciju izduvnih gasova. Ugrađuje se i u benzince i u dizelaše. Pošto se u benzincima znatno ređe kvari, po nepisanom pravilu na njega se uglavnom žale vlasnici dizelaša.
Koristi se još od 70-ih godina. Naravno, u međuvremenu je tehnologija koja se primenjuje kod EGR ventila u velikoj meri napredovala. Zato način rada, pouzdanost, cena, ali i efikasnost po pitanju ekologije u različitim režimima vožnje mogu značajno da se razlikuju između starijih i novijih modela.
Kako radi EGR?
On propušta određenu količinu izduvnih gasova da se zajedno sa svežim vazduhom vrate u cilindar u kojem se odvija sagorevanje sveže smeše vazduha i goriva.
Tajna je u tome što izduvni gasovi ne sadrže ni kiseonik, ni gorivo (ako je motor ispravan), pa na taj način „guše“ (možda nije najbolji izraz) sagorevanje i samim tim se u cilindru razvija niža temperatura.
Uobičajena je zabluda da izduvni gasovi idu na ponovno sagorevanje – ne, svrha njihovog vraćanja u cilindar je nešto potpuno drugo.
Oni bukvalno smanjuju količinu,tj. koncentraciju kiseonika u smeši u cilindru. Naime, s obzirom na to da zahvaljujući ubačenim izduvnim gasovima sada umesto čistog vazduha i goriva u cilindru imamo i izduvne gasove, to znači da u istoj zapremini (cilindra) imamo manju koncentraciju kiseonika.
Ovde ćemo da zastanemo – jednostavno, nastanak azotnih oksida nije baš jednostavan za objašnjavanje...
Recimo to da azotni oksidi nastaju oksidacijom azota iz vazduha i azota vezanog u samom gorivu. Međutim, postoje čak 3 osnovna načina njihovog nastanka – tu opet treba uzeti u obzir razne važne faktore - koncentraciju kiseonika, odnos količine kiseonika i azota, temperaturu u cilindru, brzinu fronta plamena, itd.
Zato nećemo ulaziti dublje u ovu problematiku. Jednostavno – ubacivanje izduvnih gasova u cilindre na više načina smanjuje emisiju azotnih oksida i to ne samo snižavanjem temperature!
Šta dovodi do kvarova na EGR ventilu?
Ne zaboravimo da je EGR ventil konstantno na udaru izduvnih gasova. Zato se na njemu polako ali sigurno skuplja čađ.
Kada se skupi previše čađi, EGR ventil počne da radi nepravilno ili može potpuno da otkaže. Na primer, zaglavi se u otvorenom ili zatvorenom položaju. Takođe može da radi, ali uz usporene reakcije...
U zavisnosti od toga u kakvom je stanju EGR ventil, neispravnost rada motora će se pokazivati u manjem ili većem stepenu.
Inače - kada će EGR ventil biti zatvoren, a kada otvoren i koliko, zavisi od raznih faktora, kao što su:
a) vrsta goriva (benzin/dizel)
b) način i sofisticiranost upravljanja radom motora
c) način upravljanja radom samog EGR ventila
d) režim rada motora (rad u mestu, pun gas...)
e) radna temperatura motora
f) itd.
Recimo da ukoliko pritisnete gas do kraja, EGR ventil će se potpuno zatvoriti da bi motor uspeo da razvije što veću snagu, pošto mu je za to potrebna velika količina kiseonika neophodnog za sagorevanje velike količine goriva. Kada motor radi pri delimičnom opterećenju, onda je EGR ventil otvoren.
Međutim, kada dođemo do priče o leru, tj. radu u mestu, situacija postaje komplikovana - jedni tvrde da je u leru, na radnoj temperaturi, EGR ventil zatvoren, iako to deluje nelogično.
Jednostavno nismo uspeli da nađemo pouzdan izvor (dovoljno pouzdan), koji bi mogao temeljno i precizno da nam objasni čitavu situaciju, naročito kada u priču ubacimo razlike u radu između dizelaša i benzinaca, starih i novih generacija, itd. Zato – na pitanje u kakvom je statusu EGR ventil u leru, nemamo konkretan odgovor.
Pritom treba imati u vidu da iole moderniji motori imaju kompjuter ili više kompjutera koji dobijaju informacije od brojnih senzora, pa na osnovu toga mogu da kontrolišu rad ventila, turbo punjača, ubrizgavanje goriva i druge sisteme.
Kada EGR ventil u slučaju kvara npr. ostane zaglavljen u otvorenom položaju, tada se velika količina izduvnih gasova vraća u cilindre i kada treba i kada ne treba. Jasno je da će biti raznih negativnih posledica po rad motora u određenim režimima – na primer, motor neće imati dovoljno snage pri velikom opterećenju.
Takođe EGR ventil može da ostane zaglavljen i u zatvorenom položaju. Inače, vozači često rade upravo ovo – blokiraju, tj. zatvore EGR ventil na svom automobilu kada dođe do njegovog kvara i kažu da to zatvaranje nema nikakvih posledica. Naprotiv, tvrde da auto ide bolje.
Treba ipak napraviti razliku između kvara i namernog zatvaranja, pošto se kod ove intervencije obično menjaju i određeni parametri u kompjuteru – praktično se „vara“ „mislio“ da je sve u redu.
Naravno da se namerno zatvaranje EGR ventila ne radi isto kod svih automobila. Što je auto stariji, to je lakše obaviti ovu „intervenciju“.
Na EGR ventilu može da se pokvari i elektromotor, kada je jedino rešenje kupovina novog, a mogu da stradaju i druge stvari u zavisnosti od vrste i kompleksnosti samog EGR-a.
Dakle, pošto je nakupljanje čađi glavni razlog kvarova, ukoliko je vozač u mogućnosti, može da mu produži životni vek tako što će da spreči ili izbegava sledeće:
1) česte vožnje na kratkim relacijama - posebno kada motor ne uspeva da dostigne radnu temperaturu
2) nepravilno održavanje - neredovna zamena motornog ulja, neodgovarajuće ulje, itd. npr. Takođe, ako motor troši previše ulja neki vozači dolivaju ulje do ili preko maksimuma da ne bi morali često to da rade, a previsok nivo motornog ulja je štetan po motor iz brojnih razloga – između ostalog utiče na ubrzano nakupljanje nečistoća na EGR ventilu
3) bilo kakve neispravnosti na motoru koje izazivaju loše sagorevanje, neispravan turbo punjač koji npr. propušta ulje, pohabane vođice ventila, istrošene karike i slično.
Takođe treba naglasiti da kvar EGR ventila može da izazove kvar drugih komponenti i sistema, kao npr. DPF filtera, pa se tako ulazi u začarani krug.
Ovo naglašavamo zato što neispravan rad motora može da dovede do nakupljanja čađi i na lambda sondama, raznim senzorima (za pritisak, temperaturu...), turbo punjaču, da ubrzano „uništi“ motorno ulje, itd.
Stoga vozači koji imaju dizel automobile treba odmah da reaguju na bilo kakav problem ili simptom, bez obzira da li je to grublji ili bučniji rad motora, više dima na izduvu, veća potrošnja goriva ili ulja, gubitak snage...
Kako se čisti EGR ventil?
Iako EGR ventil može da se čisti, nema garancije da će ta intervencija biti uspešna. Zavisi koliko se i kakve čađi nakupilo na njemu, kakve je konstrukcije i slično. U nekim situacijama čišćenje može da pomogne, nekada pomogne na kratko, a ponekad uopšte ne pomaže.
Mogu da se kupe razna sredstva za čišćenje bez potrebe da se EGR ventil skida, mada je njihova efikasnost upitna i zavisi od slučaja do slučaja.
Zato je mnogo bolje skinuti EGR ventil i zatim obaviti čišćenje. Međutim, njegovo skidanje može da bude vrlo komplikovano. Zato savetujemo da ovo ipak prepustite profesionalcima.
Poseban problem je to što u nekim slučajevima problem ne pravi samo EGR ventil, pa njegovo čišćenje ili čak stavljanje novog ne donose rešenje. Naime, čađ se nakuplja i u cevima kroz koje prolaze izduvni gasovi, kao i na nekim drugim mestima – ako se sve to ne očisti, čišćenje ili montiranje novog EGR ventila ne rešava problem, naravno u zavisnosti od toga koliko se čađi nakupilo na tim drugim mestima. Generalno, što je savremeniji i sofisticiraniji motor, to su mogućnosti za probleme veće.
Blokiran EGR ventil i tehnički pregled?
Vozači koji su blokirali EGR ventil krše propise i ne bi trebalo da prođu tehnički pregled. Međutim, do sada se pokazalo da neki prolaze, a neki ne...
Stoga po ovom pitanju ne želimo da kalkulišemo.
Foto: Shutterstock.com
