Centriranje trapa se naziva i reglaža trapa ili „optika“. Reč je o podešavanju položaja točkova – preciznije o podešavanju uglova točkova.
Naime, izuzetno je važno da točkovi na automobilu budu pravilno podešeni, onako kako su to inženjeri koji su projektovali vešanje predvideli. Kada se ta geometrija poremeti, dolazi do raznih negativnih efekata, od lošijeg ponašanja vozila u krivinama, preko nepravilnog trošenja guma, do dužeg zaustavnog puta.
Šta dovodi do potrebe da se centrira trap?
Vešanje (ili oslanjanje) automobila je relativno komplikovan sistem, sa raznim delovima koji drže točak u tačno određenom položaju. Međutim, tokom same vožnje ili prilikom delovanja neke snažne sile, dolazi do izbacivanja točka iz tog položaja.
Taj poremećaj može da bude izuzetno mali, tako da su negativni efekti praktično zanemarljivi, a može da bude i prilično ozbiljan. Do poremećaja geometrije trapa može da dovede npr. prelazak preko udarne rupe, brz prelazak preko ležećeg policajca, nenameran udarac o ivičnjak, brzo penjanje uz ivičnjak (na parking mesto), snažno kretanje sa volanom smotanim skoro do kraja, oštra vožnja po krivinama, generalno vožnja po lošim putevima...
Naročito je nezgodno kada se istovremeno prelazi preko rupe ili neke prepreke uz istovremeno kočenje i skretanje.
Takođe – ukoliko su u servisu vašem automobilu menjali amortizere, ležaj točka, silen blokove, kugle, opruge, spone i slično – nakon toga obavite i reglažu. Jednostavno, intervencije na vešanju mogu ozbiljno da poremete geometriju trapa.
Koji su simptomi da treba da se centrira trap?
Simptomi su, između ostalog, sledeći:
a) neravnomerno trošenje pneumatika
b) vozilo „vuče“ u stranu
c) auto se ne ponaša isto kada skrećete levo i kada skrećete desno
d) osećate da generalno nešto nije kao ranije kada skrećete, a tu spada i drugačiji/neravnomeran otpor ili osećaj na volanu
e) auto se drugačije ponaša kod snažnijeg kočenja ili oštrijeg ubrzavanja
I naravno – ukoliko volan stoji nakrivo dok vi vozite pravolinijski, to je siguran znak da nešto nije u redu.
Prevencija
S obzirom na to da se vremenom navikavate na neobično ponašanje i reakcije vozila, jednostavno ne obraćate pažnju na činjenicu da nešto nije u redu.
Tek kada primetite nepravilno trošenje guma ili auto počne baš čudno da se ponaša, posumnjate da trap izaziva te probleme.
Stoga se savetuju preventivni pregledi, mada nema univerzalnog pravila na koliko kilometara bi trebalo da se obavljaju. Generalno – što su lošiji putevi po kojima vozite, što se više penjete po ivičnjacima, prelazite preko udarnih rupa i ležećih policajaca i slično, češće bi trebalo obavljati proveru.
Recimo da bi centriranje trebalo raditi na oko 20.000 km – ali to naravno, zavisi od vaše procene, uslova vožnje, ponašanja vozila, simptoma da nešto nije u redu...
Čuju se i saveti da centriranje treba raditi i nakon stavljanja novih guma ili kada menjate zimski, odnosno letnji set točkova. Ne postoji jedinstveno mišljenje po ovom pitanju – jedni stručnjaci kažu jedno, drugi drugo. Dakle, nije obavezno, mada može da bude korisno.
Ukoliko ste imali udes, naročito ako je udarac bio u predelu točkova, korisno je proveriti da li se poremetila geometrija vešanja.
Kako se obavlja centriranje trapa (reglaža)?
1) Proverava se vešanje
2) Ukoliko nešto nije u redu – centriranje se ni ne započinje, nego vlasnik prvo mora da obavi popravku
3) Ako je sve u redu, na točkove se postavljaju „merne glave“.
4) Proverava se položaj volana – ukoliko nije u odgovarajućem položaju, on se koriguje
5) Uz pomoć kompjutera i „mernih glava“ na točkovima, obavljaju se podešavanja uglova točkova
Provera nakon centriranja
Odmah po preuzimanju automobila, obavite proveru – kako se auto ponaša u raznim situacijama: na ravnom, pri sporoj vožnji, pustite volan i pratite da li „vuče“ levo ili desno, kako reaguje kada kočite, kako se ponaša u krivinama, izađite na neki pravac, idealno autoput i proverite ponašanje pri višim brzinama, itd.
Važno je da ovu proveru obavite odmah, da kasnije u servisu ne bi odbili reklamaciju pod izgovorom da ste u međuvremenu vi nešto poremetili.
Takođe, nakon reglaže treba da dobijete papir sa podacima po pitanju geometrije (uglova) pre centriranja, posle centriranja i fabričke specifikacije.
Isto tako, u nekim situacijama problem mogu da naprave gume ukoliko ste dugo vozili sa ozbiljno poremećenom geometrijom trapa, pa su se gume neravnomerno istrošile. Zatim, kada vi centrirate trap – ostajete sa gumama koje sada nemaju odgovarajući kontakt sa podlogom. Zato je možda dobro da pre centriranja posetite i vulkanizera da bi proverio gume.
Inače – točkovi kojima treba balansiranje ili su gume ili felne oštećene, mogu da dovedu do sličnih simptoma kao trap kojem je potrebno centriranje.
Cena
Zavisi od dimenzija točkova i mesta na kojem obavljate centriranje. Na primer, cene kreću od oko 2.000 dinara za vozila sa točkovima od 14, 15 i 16 inča, pa idu naviše – npr. 3.500 dinara za felne od 20 ili više inča.
Inače, kod većine vozila se ne centrira zadnji trap, ali je cena ista kao kod onih kojima može da se radi i na zadnjem trapu. Centriranje uglavnom traje od 15 do 30 minuta – naravno, uvek postoje izuzeci.
Uglovi
Inače, točkovi na automobilu ne treba da budu međusobno precizno paralelni. Takođe ne treba da stoje pod uglom od 90 stepeni u odnosu na podlogu. Fabrički je predviđeno da točkovi budu malo „nakrivljeni“ – i to ne po jednoj, već po dve ose.
Nećemo ulaziti u detalje – suviše je komplikovana tema da bismo objašnjavali kako ti uglovi utiču na ponašanje auta u različitim situacijama.
Zaključak
Neretko ćete čuti da je centriranje trapa „bacanje para“, naročito u nekim situacijama kada se ne obavljaju ozbiljnije intervencije, a da ne govorimo o preventivnoj proveri.
Odluka je na vlasniku – da li će zbog 2.000-3.000 dinara da rizikuje da uništi gume ili neke druge elemente vešanja ili smatra da je to nepotrebno?
Foto: Shutterstock.com
